Дакле, пошто је текућа година сасвим на измаку, може се извршити неко свођење рачуна кад су видео-игре за кућне рачунаре у питању. Каква је ова година била у том погледу? Појавио се велики број наслова, и као да се стиче утисак да се увелико обистињује најава да ће тржиште видео-игара и њихови буџети полако достићи филмске… и шта нам је то донело? Мало ћу да анализирам по мени најпопуларније наслове у овој години. То су без сумње пуцачке игре из првог лица које предњаче у горепоменутим (новчаним) параметрима: *+ Battlefield 2

• F. E. A. R.
• Quake 4
• Call of Duty 2

* Остали наслови који су важни за 2005. су свакако Brothers in Arms 1&2, Splinter Cell CT, Psychonauts, GTA San Andreas, Need For Speed Most Wanted и ултимативни мултиплејер World of Worcraft. Battlefield 2 Игра која се мало теже уклапа у целу причу, јер је у основи мултиплејер. По мени, ово је наслов који је у потпуности, од почетка до краја, оправдао најаве и очекивања. А то није било једноставно пошто је имао веома популарне претходнике, 1942. и Вијетнам. Једина мултиплејер игра која је успела да се избори са WoW по броју играча у играоницама, и изгледа потпуно истиснула Counter Strike са сцене, који је, треба поменути, покопан верзијом Source… Дакле, ради се о феноменалном наслову који је коначно објединио све аспекте надметања на виртуелном бојном пољу, додајући небројено много нових могућности: удруживање у одреде, команду и контролу над бојиштем, тактичко надмудривање… Док се играчи могу определити за разне специјалности: специјалац, доктор, инжењер, ловац на тенкове, митраљезац, сваки од њих има свој тип оружја и специфичне могућности. Шта је то донело? То, да најбољи играч не мора бити обавезно онај који највише има убистава, већ и онај који се истакне у некој од специјалности и коначно, у тимском раду. Могућности које овакав систем рангирања отвара уз присуство повеликог дијапазона оружја, возила и летелица су практично неограничене. Толико је начина да се попије метак да то просто изазива неверицу код почетника. Како преживети дуже од два минута? У веома пространим мапама са преко 60 играча на бојишту то није нимало лако… Ако је некад било прича да је боље водити ратове у виртуелном свету, па ко надбије -онда би се то одигравало управо овде. О графичкој изведби не треба трошити пуно речи, она овде и није превише битна (а врхунска је)… Физички модел је изузетан, потпуно наставља стандард који је поставио HL2, прошле године. Шта би овде могло да се наведе као мана? Па, највише се замерки упућује на то што се објекти на мапи не могу рушити. У реду. Фајт би се онда свео само на разарање крајолика… то би онда повукло и већу, много већу хардверску захтевност. Али нема оправдања на титанијумско дрвеће и дашчане ограде, којима тенк не може ништа. Све то некако оставља утисак немоћи, као да сањате неки кошмар типа гле, ја имам елудијум 36-експлозивни свемирски модулатор, а оно петарда. И наравно, недостатак крви, бар у основном моду игре. Ал зато постоје моји истомишљеници који су одавно направили разне друге модове са овом текућином Е, сад постаје занимљивије… F. E. A. R. Ова скраћеница у слободном преводу обележава неки тајни сега-мега одред за заташкавање X-files инцидената… баш су ме нервирали у тој серији, таман Молдер нагази на неки доказ а онда га они предухитре и направе будалом. Нисам ни слутио да ћу се наћи у њиховој кожи… И онда схватих колико је њихов посао тежак и захтеван. Јер, како човек да врши свој стандардни заверенички посао кад га прогања гомила клонова-специјалаца и над главом виси претња у виду паклене клинке која му је још и БЛИЗАК род… Дакле, нон-стоп тензија, тумарање по бескрајним ходницима и адреналинска експлозија акције на тренутке, а за петама вам се шуња Садако… По мени, ово је најбољи наслов ове године. Зашто? Има више разлога. Коначно један FPS наслов који долази са запада у новије време, да има филмски тј. холивудски приступ радњи. Актуелна прича, хорор елементи из разних нових филмских остварења ( најпре јапански серијал Ringu ), уз одлично режиране синематик-уводе у поглавља. Све то као да је надам се, најава приближавања квалитету какав има један Metal Gear Solid у том,филмском аспекту. Више није довољно само пустити кратак интро, и онда одмах у акцију. F. E. A. R. има константну филмску нит током целог трајања, па се може савршено уживети у лик главног карактера, и догађаје везане за њега- а све у сврху повременог жестоког препадања и добре забаве. Даље, овде је до сад најбоље одрађен АИ противника- противници се увек труде да те заобиђу са леђа или са бока, док једна екипа пуца иза заклона. Криј се колико хоћеш, ал кад те нађу… Сви ефекти којима енџин располаже право светло показују у bullet-time ситуацији, кад све почне да пршти од варница, комада зидова, канцеларијских предмета… Меци који праве вртлоге кроз ваздух, распадање противника под ударом бомбе или сачмаре… sweet. Наслов који није најављиван као да је не-знам-шта, нека врста Far Cry-а 2005те, а за који се покаже да је изврстан. Комплетна прича од А до Ш, без неких небулозних ствари ( типа ја се уживим у причу, дођем до краја-а оно ср***? . . /&$$”$!HL2~!). Наравно, све ово је далеко од савршенства. Игра крије неке заиста лоше одрађене ствари (нпр. окружење-ако се погледа кроз неки прозор, виде се low-poly и забашурени детаљи… ). Ту је и велика монотоност нивоа, јер се ради о канцеларијама-котларницама-канцеларијама… разноврсност противника је по мени сасвим задовољавајућа, овде се ради мање-више о људима,а не час људи па ванземаљци, па мутанти… Лепо се распадају… лепо. А сада… Quake 4 Четврти наставак легенде… који боље да се није појавио. Овде имамо потпуно обрнут случај у односу на С. Т. Р. А. Х. Све набуџити да буде страхотно и оку некоректно… а не постигне се ништа. Чему све те слике хорора и људских делова тела спојених са машинама на бизарне начине? То треба да буде страшно људима који су доживели Зону Замфирову, Ивкову славу и имају квартет снова за испирање мозга: Наци-сервис, Тв Пинк, Б92 и БК? ? ? Тешко. Кармак и компанија нису поштоваоци Шок-коридора… Замислите ситуацију: раса органско-механичких бића треби људе широм свемира, користи лешеве за производњу својих припадника, без неких изгледа за демократске промене у свом друштву (авај, накачени су на колективни мозак). Људи узвраћају ударац, убијају им тај мозак па су ови (Строгови прим. прев. ) осуђени на пропас'. Али – то је радња претходног дела. А радња овог? ИСТА. Само се главни јунак другачије зове и баца сопствену сенку. Ипак, прича се надовезује на претходни део у томе што су противници прилично глупи… ваљда што им је колективни мозак уништен? Јок. Камо среће. Разлог је највероватније тај што програмере није баш било брига за тај део посла. Научиш наказу да ради корак лево и два десно и ето. Графички,игра је потпуни дериват Dooma3 и ни педаљ даље од тога. Хардверски је доста захтевнији… на шта заиста не треба трошити речи. Неки отворени простори? Моје двориште је веће од њих. Нешто заиста није у реду са тимом који је толике године развијао нови енџин. Поред свих најава и прича о повратку легенди, прво Doom-a а после и Quake-a добили смо неку мешавину игре за клинце који се ложе на наивне монструме и чудеса… Да су само сели и одиграли Theef 3ниво Shalebridge cradle у коме нема ни капи крви нити акције, а ниво зорта је невероватан. И због чега ни у једном од ова два наслова нема женских ликова? ? Е то заиста забрињава. Увек је мотивација већа ако треба спасити неку дјеву у невољи… Овако, цитираћу нашег админа: ''пуца ми к****… '' Наравно, сад је актуелна прича о Quake4 Arena… Али како тек тај наслов може да заживи поред актуелних конкурената UT2003–4–5–6? Кад се боље размисли, то ће бити Unreal Tournament са сенкама. Лично мислим да ће бити иста прича као и са Counter Strike: изаћи ће нова графички напреднија игра, али играчима ће бити боља она стара… shocking… Једино што ће проговорити у току игре је: ааааааааааах И на крају… Call of Duty 2 Шта да се каже за наслов после кога осећате бол у тригер-фингеру пет дана? Заиста претерано натрпано акцијом. Треба мало и уживати, а не нервирати се. Толико муке и турбо-акције да би се прешао ниво после кога знате да долази још и још, заиста није здраво. Овде једноставно не може да се види ни АИ противника (јер не стигне ни да мрдне) а ни физика и остали елементи игре, због свеопште конфузије и онога трчи тамо-трчи вамо, пуцај на тенк, пуцај на авион… ал'ајде. Овај серијал је полако постао познат по таквом имиџу, који је стекао на пречац, издвојивши се од серијала Medal of Honor, баш захваљујући акцији и саборцима које имате око себе. Понекад се заиста запитам, како ли људи у Немачкој доживљавају ову игру? Овде једино коња нисам убио… И то би било то, у најкраћим цртама у 2005. години. Према најавама, наредне године нас очекује доста наслова од којих се пуно очекује, па ћемо видети који од њих може да оправда најаве… или ћу се ја једноставно сморити од играња игара.