Догодило се на данашњи дан – 28. јун

• Данас је народни и црквени празник Видовдан, чији назив потиче од светог Вида, који је, према предању, био чудотворац и исцелитељ, нарочито у лечењу очију. Од Косовске битке, на Видовдан 1389, обележава се и као дан светог великомученика цара Лазара и осталих српских мученика. Због тога се тог дана не пева, не игра и не весели. Предање каже да кукавица која се огласи у пролеће престаје да кука после Видовдана.

1389. – На пољу Косову одиграла се пресудна битка српске и турске војске, битка која је означила почетак краја независне српске државе и отворила врата Турцима за даљи продор у Европу. Оскудни историјски подаци не откривају ток битке, чак ни победника. Претпоставља се да је турски султан Мурат I, који је на Косово стигао са синовима Бајазитом (потоњи султан Бајазит I) и Јакубом, предводио 40.000 војника, а да је српски кнез Лазар Хребељановић сакупио 25.000 бораца. Српски краљ Босне Твртко I Котроманић – који је кнезу Лазару, суоченим са исламском најездом после пада у вазални положај ромејског (византијски) и бугарског цара, притекао у помоћ одредом под командом великог војводе Влатка Вуковића – писао је Трогиранима 1. августа 1389. о победи над Турцима. Слично писмо послао је у Фиренцу, одакле му је одговорено да већ знају за турски пораз. На победу Срба посредно указује и дневник с пута у Цариград руског митрополита Пимена, у којем се помињу велики нереди у Турској 12 дана после Косовске битке. У бици су погинула оба владара – кнеза Лазара Турци су заробили и посекли, а султана Мурата I убио је српски ратник Милош Обилић, пробивши се кроз турску војску. У сваком случају, неспорна је последица судара хришћанства и ислама и двеју у свему различитих култура – Србија је, будући да није имала тако велике резерве као Отоманско царство, убрзо постала вазална држава. Седам деценија касније, покорена је и потом провела четири века у ропству. Косовској бици претходио је пораз Срба на Марици 1371, кад су погинули господари српске државе Македоније, краљ Вукашин Мрњавчевић и његов брат деспот Јован Угљеша. Турци су потом двапут упадали у земље кнеза Лазара, али су потучени 1381. код Параћина и 1386. код Плочника, а осетне губитке нанео им је и војвода Вуковић 1388. код Билеће. Косовска битка постала је предмет легенде, најпре код бугарског писца Константина Филозофа у „Животу деспота Стефана Лазаревића“, затим код дубровачког историчара Мавра Орбинија у делу „Il Regno degli Slavi“ (Царство Словена), а највише у циклусу величанствених српских народних песама. 1577. – Рођен је Петер Паул Рубенс, фламански сликар, један од највећих мајстора барокног стила. Слике су му пуне драматичности, патоса, чулности, раскоши костима и сјаја боја. Свестран као ретко који сликар, Рубенс је радио историјске, митолошке, алегоријске и религијске композиције, сеоске и галантне сцене, портрете и пејзаже. Најзначајнија дела: „Скидање с крста“ (у катедрали у Амстердаму), „Пробадање копљем“ (у музеју у Анверсу, родном месту овог уметника), „Чудо св. Ињасија“ (у музеју у Бечу) „Отмица кћери Леукипових“ и „Битка амазонки“ (у Пинакотеци у Минхену), „Крунисање Марије Медичи“ (у Лувру), „Хелена Фурман“, „Уметник, његова жена Хелена Фурман и њихова деца“ (у збирци Алф. Ротшилда у Паризу)… 1820. – Доказано је да парадајз није отрован. 1838. – Британска краљица Викторија крунисана је у Вестминстерској опатији. 1848. – Antoine Joseph Sax патентирао je саксофон, дувачки инструмент са једнојезичним писком. 1874. – Умро је српски државник Илија Гарашанин, чије је дело „Начертаније“, објављено 1844, предвиђало ослобађање свих Јужних Словена и стварање велике југословенске државе под вођством Србије. Залагао се и за Савез балканских народа који би се заједно одупрли Отоманском царству. Син је трговца Милутина Савића из села Гараши код Крагујевца и презиме је узео према називу родног места. Каријеру је почео као официр 1837. и био први старешина војске кнеза Милоша Обреновића, али је после абдицирања кнеза Милоша 1839, морао у избеглиштво. По повратку у отаџбину, од 1843. до 1852. био је министар унутрашњих дела, до 1853. министар спољних послова, али је смењен под притиском Русије, иако се противио аустрофилској политици кнеза Александра Карађорђевића и сматрао да Србија треба да се ослони на Русију и Француску. Поново је постао министар унутрашњих дела 1858. и одлука Светоандрејске скупштине о збацивању династије Карађорђевић највише је његова заслуга. На позив кнеза Михаила Обреновића, 1861. постао је шеф владе и дипломатије. Прихватио је његову идеју о савезу с Црном Гором, Грчком и Румунијом у припремању устанка против Турака, такође је водио тајне преговоре о устанку с првацима Срба у Босни и Шиптара, али је отпуштен 1867. због противљења кнежевој женидби с Катарином Константиновић. 1914. – У Сарајеву је српски национални револуционар из организације „Млада Босна“, Гаврило Принцип, убио аустроугарског надвојводу, престолонаследника Франца Фердинанда, великог поборника рата против Срба и Србије. Аустроугарска је искористила тај догађај да Србији постави ултиматум, оптужујући је да стоји иза атентата. Пошто је Србија одбацила понижавајући ултиматум, Аустроугарска јој је објавила рат и напала је, чиме је креснула варницу Првог светског рата. Претходно је на Фердинанда бацио бомбу Недељко Чабриновић, али је промашио. Атентатори су похватани и осуђени – Вељко Чубриловић и Данило Илић на смрт, а Принцип, Чабриновић и Трифко Грабеж, будући малолетници, на 20 година робије, али су убрзо умрли под тортуром у тамници у Терезину у Чешкој, не дочекавши распад Аустроугарске и ослобођење Босне и Херцеговине од окупације. 1919. – У Версају је на Мировној конференцији потписан мировни уговор с пораженом Немачком, чиме је и формално окончан Први светски рат. Немачка је изгубила Алзас и Лорену, који су припали Француској, Сар је претворен у аутономну област под управом Париза, Аустрија је сведена на немачко говорно подручје, Белгија и Данска добиле су мање територије, а Данциг (Гдањск) је постао слободна лука. Немачка је изгубила седмину територије с десетином становништва, морала је да плаћа репарације, а њене колоније су подељене или предате Друштву народа. Резултат Версајског уговора било је и стварање нових држава – Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Пољске, Чехословачке, Мађарске, Финске, Естоније, Летоније и Литваније. 1921. – Уставотворна скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца изгласала је Видовдански устав, којим је учвршћена власт краља. Скупштина је у битним питањима потчињена монарху, а држава је проглашена „уставном, парламентарном и наследном монархијом“ с династијом Карађорђевић. Устав је важио до 1929, када га је краљ Александар укинуо и завео тзв. Шестојануарску диктатуру. 1939. – Америчка ваздухопловна компанија „Пан Америкен“ отворила је први путнички лет преко Атлантика. Карта у једном правцу стајала је 375 долара, а повратна 675. 1946. – Enrico de Nicola постао је први председник Италије. 1950. – Пуштен је у саобраћај пут Београд-Загреб, дуг 400 километара, назван аутопут братство-јединство, у чијој су изградњи учествовале и добровољне омладинске радне бригаде из целе земље. Насилним отцепљењем Хрватске од Југославије, саобраћај на путу прекинут је 1992. 1960. – Основан је Унивезитет у Новом Саду, који је почео да ради у јесен 1960. 1977. – Умро је српски сликар Иван Табаковић, професор Академије примењених уметности у Београду, члан Српске академије наука и уметности, један од најзначајнијих представника српског модерног сликарства. Студирао је у Будимпешти, Загребу и Минхену. Почео је са сензибилним реалистичким портретима и мртвим природама, затим, у социјално ангажованој фази, допирао до духовите гротеске у сликању деформисаности грађанског менталитета, у интимистичкој фази, стављао нагласак на чисту ликовност, а потом је истраживао везе науке и уметности и изворе ликовног изражавања, при чему је имао додирне тачке с надреализмом, апстрактним сликарством и дадаизмом. У последњој фази, примењивао је технику колажа, стварајући луцидном маштовитом комбинаториком неочекиване надстварне визије у које је преводио поетско-филозофска размишљања о природи човека и космоса.