edit Уреди тему

Представљен је nVidia Fermi (GF 100) графички чип

Ненад Нешовић01. Окт. 2009. 21:44

На јучерашњем отварању конвенције компаније nVidia, познате по својим графичким процесорима (GPU), представљен је чип нове генерације под кодним именом Fermi, по познатом физичару. Шта један чип који се уграђује у графичке картице које се користе у кућним рачунарима може да донесе, поред убрзања у рендеровању видео игара? Питање је у старту погрешно, јер је nVidia први пут представила нови чип не као рендерер за видео игре и сличне намене, већ као комплетно cGPU решење, тј. хибрид графичког и централног процесора. Што ће рећи, да графичке карте сада иду даље, у идеји одузимања послова који су се искључиво обављали на централном процесору. Овакав потез је очекиван, јер за разлику од својих конкурената (AMD и Intel), nVidia не производи централне процесоре. Већ неко време се прича да су CPU и GPU на курсу међусобног судара, и да компанија која не испрати тренд, може да се нађе у невољама, поготово што Intel, као највећи играч, већ неко време покушава да направи свој GPU, са сличним особинама. Спецификације:

  • 3 милијарде транзистора
  • 40 нанометара производни процес
  • 384 битни меморијски интерфејс
  • 512 шејдерских језгара, који се сада зову CUDA cores
  • 1 мегабајт**L1 меморијског кeша,који је деле језгра
  • 728 мегабајта L2 унифицираног меморијског кеша
  • до 6 гигабајта GDDR 5 меморије (1.6 гигабајта за GeForce карте, до 6 гигабајта за Tesla)
  • Half Speed IEEE 754 дупла прецизност
  • 16 Stream мултипроцесора, са 32 језгара сваки
  • DirectX 11

Ово ће бити први графички процесор који има изворну подршку за програмске језике: C (CUDA), C++, DirectCompute, Fortran, OpenCL, OpenGL 3.1 и OpenGL 3.2. Прво интересовање за овако дизајниран чип у научне сврхе, је показала лабораторија Oak Ridge, која планира изградњу најмоћнијег суперрачунара и то управо од Fermiбазираних картица. Шта обичан корисник може да очекује, поред високог броја фрејмова у видо играма, које данас и нису захтевне да траже овакву звер у рачунару, а и које већ две године тапкају у месту што се иновација тиче (од изласка Crysis-a), захваљујући оријентацији издавача ка конзолном тржишту. Постоје опције играња у још већим резолуцијама, са још више АА и AF филтера… и то му дође све… нажалост. Чип који је довољно моћан за raytracing ће углавном бити беспослен, уколико остане status quo или неко не избаци лоше оптимизован наслов. И да се нада неком следећем графичком искораку као што је био Crysis. Cа друге стране, графички чип из тренутно актуелне генерације је показао да је способан да 30 пута брже ради рендеровање сцене у 3DS Max-у од централног процесора чија брзина и технологија осетно спорије напредују у поређењу са GPU. За овај нови чип се каже да је вишеструко бржи од тренутно актуелног GT200 (8 пута у double precision операцијама)… тако да, уз програмабилност, овај чип, тј графичка карта базирана на истом, се може употребити за готово све за шта је некад коришћен централни процесор, и тај посао би радила многоструко брже. За осетно мању цену, што је и најважније.

Последњи коментари:

koya19. Окт. 2009. 07:54

rule s neba pa u rebra

nikolar15. Окт. 2009. 12:41

Centar za razvoj Interneta „Teknuvo“ trebalo bi da bude otvoren krajem jeseni ove godine u Beogradu, najavio je sajt za prodaju preko Interneta „Cheap today“ (www.cheaptoday.com).

  • „Teknuvo“ razvojni centar će omogućiti srpskim talentima da rade na najnovijim Internet tehnologijama, a bostonskim kompanijama poput sajta „Cheap today“ pružiće mogućnost da smanje troškove razvoja softvera – rekao je jedan od osnivača sajta „Cheap today“, srpsko-američki poslovni čovek Milenko Bešlić.

Centar će bostonskim firmama pomagati da unaprede poslovanje na Internetu tako što će ih snabdevati novim Internet tehnologijama i tehnikama za Internet marketing, a sarađivaće i sa srpskim univerzitetom da bi studenti dobili tehnička znanja i veštine koje su im potrebne za saradnju sa američkim firmama. Podršku centru daće i Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo Srbije i Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA). U saopštenju se navodi da je Srbija poznata u istočnoj Evropi po stručnjacima u sektoru informacionih tehnologija i da u Srbiji ima više od 2.700 kompanija iz tog sektora koje nude široku lepezu usluga. Ministarka za telekomunikacije Srbije Jasna Matić kazala je da će novi razvojni centar biti primer za povezivanje talentovanih srpskih stručnjaka za informacione tehnologije sa renomiranim zapadnim kompanijama. preuzeta informacija

koya06. Окт. 2009. 10:09

vise neche biti for koliko frejmova imas nego koliko malo grain-a

Како бисте поставили Ваш коментар морате се учланити/пријавити на сајт.