1550 – нај манји и најјефтинији компјутер за школу, посао, кућу. Импресивних карактеристика: 4.77 мегехерца, 16 килобајта, црни екран 12 инча, ради лакшег читања поседује зелена фосфорна слова слова. Могућност доплате дискета од 160 килобајта.. > Цена права ситница само 1565 америчких долара. > > Групи инжињера ИБМ-а било је потребно око 12 месеци да комплетира ову машину. Помоћ у изради пружила им је компанија Интел, израђујући прицесор (као и остале чипове), и један даровити студент вешт у програмирању. Студент је веома вешто купио већ готов програм само га преименовао, и касније створијо нај већу компјутерску фирму на свету. Цена коју је платио је била 50.000 долара а ново име је за оно време било доста модерно МС ДОС 1.0. Противници овог производа 1565 да не казем зли језици рећи ће да су и пре постојали овакви рачунари типа: епл, комодор, тенди… али модел 1565 поставља индустриски стандард и омогућава универзалну компатибилност. Једна ствар је овде дали случајем или провиђењем одиграла кључну ствар у развоју компјутера на даље. ИБМ није заштитио патентно права на принцип рада модела 1565 тако да је само неколико година касније дошло до праве најезде сличних модела разних произвођача тако да данас клонови модела 1565 заузимају 95% тржишта, комодор је нестао а епл се полако гаси. То је на неки начин и био мач са две оштрице јер је на крају и сам ИБМ пропао и купили су га кинези (Леново), а интел полако једе АМД. Од првобитне дружине одржао се само млади студент који је свој софтвер даље унапређивао верзијама 2.0, 2.1, 3.1, а потом графичком платформом виндовс 95, 98, „XP“. Тако је млади студент постао јунак ове наше приче, наравно ради се о нејбогатијем човеку на свету Билију Гејтсу. У нај новије врме сведоци смо поплаве конзола (икс бокс, или конкуренција сони пс3 или 23) и разноразних дрангулија, које покушавају да конкуришу наследницима модела 1565. Дали ће успети да победе пресудиће време а Били сада прелази на тактику која се до сада покзала као неефикасна. Компаније чили су производи до сада били некомпатибилни пропадале су. Према досадасњем искуству нај прилагодљивији систем и нај прогресивнији систем је када је све сваком доступно и када свако може да у све угради и мали део себе и тиме допринесе глобалном развоју, а не да седи поред конзоле попут дебила. Наравно увођење козола одговара примени тамо где треба да се велики број људи за кратко време обучи за рад. Са друге стране поплава опен сорса потпуно бесплатног софтвеа који и оператвних система на бази јуникса линукс такође потпуно бесплатних који се могу инсталирати на сваком наследнику 1565. Међутим бесплатни програми су сами по себи цим су бесплатни па имају доста недостатака у погледу обуке за рад јер често нису доваљно аутоматизовани. Проблем је такође и у томе сто је доста корисника навикнуто да користи виновс аплокације и када се нађе пред линоксом све им је компликовано. Можда је излаз у томе да се линукс сто више приближи винодсу у погледу лакоће рада али да задржи могућност сопствене надоградње у колико корисник пожели да се надогради али и да се сви програми који могу да се користе у виндовсу буду компатибилни и за линукс.